Moraju li turisti da se oblače kao idioti?
Nekada su turisti bili lepi. (doduše, ja patim od modne nostalgije, tvrdim da su svi ljudi bili lepši pedesetih, kada su se fino češljali i nosili krojenu odeću). Nekada su turisti bili veoma obrazovani i imućni ljudi, koji su putovali kao neka vrsta ambasadora svojih zemalja, da bi stekli nova iskustva, videli nova mesta, upoznali nove ljude… Smatrali su da treba i da obuku najbolje što imaju za tu priliku.
Danas je drugačije. Osim što i mnogo neobrazovaniji i prostiji slojevi društva imaju priliku da putuju na mesta koja su im do pre nekoliko decenija bila nedostižna (primerice Venecija), toleriše svaki vid odevanja koji ima za svrhu da pokriva telo. Ovo je postalo posebno izraženo kod turista, koji, pod izgovorom udobnosti, oblače najružniju odeću koju možete da zamislite.
Nedavno sprovedena anketa govori u prilog tome da su Britanci najgore odeveni turisti, ali ni ostale nacije ne mogu se podičiti boljim izgledom u inostranstvu. Izuzetak su Italijani, gde god se nalazili, pa je strahovita razlika u odevanju između domorodaca i idiotski odevenih turista najočiglednija u Italiji.
Naime, prosečni Italijani, nasumice fotografisani na ulici, izgledaju ovako:
Italijanke, takođe nasumično slikane, izgledaju ovako:
Starije gospođe ovako odevene idu na venecijansku pijacu:
Zašto onda turisti u Veneciji smatraju da je prihvatljivo da izgledaju ovako?
Još crnje i gore, zašto turistkinje (koje bi, budući žene, trebalo da imaju više dodira sa odevanjem, to im se servira u svim magazinima), izgledaju ovako?
U kom stanju svesti ove žene, uopšte, kupe ove „tri četvrt“ pantalone? Ili ciklama helanke? Da li i u matičnoj zemlji pokazuju na ulici brushalter i salo? Da li muškarci toliko štede za put u Italiju da moraju da nose reklamne majice? I nemaju za cipele, pa moraju da nose sandale i papuče? Ili svi imaju strašne kurije oči zbog kojih ne mogu da nose normalnu obuću?
Odlika odvratno izgledajućeg turiste nije samo mapa u ruci i fotoaparat oko vrata. Ne, to je čitav niz modnih katastrofa: odeća od najlona i/ili poliestera, sportski dresovi zemlje iz koje dolaze, nezamislivi deseni i/ili neonske i fluo boje, natpisi „JA VOLIM (dodati zemlju u kojoj je, ili iz koje je turista)“, zatim čarape – najčešće bele teniske čarape, u bilo kojoj vrsti obuće, neretko u sandalama, papučama, ili, meni posebno odvratnim Crocks gumenim klompama. Čak iako se dogodi da odabir odevnih predmeta ne bude katastrofalan, način na koji ih turisti obično nose svakako jeste. Na primer: majica se obavezno uvuče u šorts ili bermude, koje se zakopčaju što više iznad struka, i pritegnu kaišem.
Pođemo li dalje od odeće (da ne bude da sam površna), primetićemo da se turisti obično kreću u grupama, valjda iz straha da ih ne pojede lokalno stanovništvo, govore glasno, dovikuju se, upiru prstom, i pokazuju čitav niz neprihvatljivih ponašanja.
Ne razumem zašto. Iskreno, ne razumem. Kako se na sve te ljude ne „zalepi“ malo italijanske lepote i stila, što sa ljudi, što sa zgrada, kad su već tu. Je li moguće da ne primećuju druge, i ne vide koliko su sami smešno odeveni?
Nisam psiholog, i moja znanja iz te oblasti su isključivo amaterska, ali donekle mogu da razumem glasan govor i neumesnu gestikulaciju pod izgovorom „na odmoru smo, opustili smo se“… Ali, koji je izgovor da izgledaš kao karikatura?
Za kraj, dodaću da se sve navedeno ne odnosi na japanske turiste (osim, ponekad, čarapa). Oni se odevaju odmereno ako su muškarci, ljupko ako su žene, koje upotpunjuju svoju slatkoću šeširićima, govore tiho i veoma su učtivi.
MILICA: piše jer ume, a i jer ne može da ćuti 
Leave a reply to SoraZG Odustani od odgovora