Bez sumnje, Internet je ubrzao živote do neslućenih razmera. Zahvaljujući njemu, i informacionim tehnologijama uopšte, danas nam je gotovo svaka 
informacija dostupna, danas svi možemo da budemo građanima sveta, danas ljudi ne moraju da ginu od cunamija na koji ranije nisu mogli da budu upozoreni…
Benefita je mnoštvo. Međutim, ljudi su po prirodi loši, nameće se zaključak, budući da su kroz istoriju sve dobre izume uspeli da usmere ka lošem cilju. Primera radi, Nilsu nije padalo na kraj pameti da bi njegova istraživanja o cepanju atoma mogla dovesti do katastrofe kakva se dogodila na Hirošimi u II svetskom ratu. No, da se vratim u sadašnji trenutak, kako su ljudi, po prirodi skloni lošem, uspeli da zloupotrebe Internet? Verovatno ste pomislili na fotografije koje razmenjuju pedofili, ili finansijske prevare koje su moguće prilikom plaćanja karticom na Internetu, ali ono o čemu danas pišem je mnogo subliminalnije, i ne vidi se istog momenta kao zlo.
Internet je, naime, doneo mogućnost da se pripadnici ekstremističkih grupa, zadrti nacionalisti, mrzitelji različitosti, verski fanatici (koji, pomenimo i to, jer potkrepljuje teoriju o ljudskoj skolnosti zlu, uspevaju da idejom pravoslavlja, koja u svojoj suštini ima dobrotu i ljubav, pravdaju svoju mržnju i nasilje), dakle, da se svi oni, i njima slični, pronađu i povežu preko Interneta. Zašto je ovo opasno?
Jer donosi masovnost pogrešnih ideja. Jer, budući da „tamo negde“, za nekom drugom tastaturom, sedi moj istomišljenik, moja ideja je sigurno ispravna, vidi koliko nas ima u celom svetu! Pokušaj lokalizacije velikih igrača, kao što je Google na ćirilici, ne tumači se kao sredstvo za prodor na svako od pojedinačnih lokalnih tržišta, već kao „znak“ jer, zaboga, i Гугл говори мој језик!
Tako ekstremističke ideje, umesto da ostanu skrivene u mračnim umovima, eventualno na tajnim sastancima, izlaze na forume, na blogove, na društvene mreže, tako bivaju verifikovane od strane istomišljenika, i osokoljene da sutra izađu na ulicu, ne prežući od bilo kakve vrste nasilja.
Srećom, Internet nudi i „navigate from this page“ opciju, koju sve češće primenjujem i u off-line životu. Ali imam potajni strah da se grudva malopre opisanih ideja kotrlja niz Internet-padinu, i da se pretvara u lavinu koja će se lako skotrljati na off-line život.
MILICA: piše jer ume, a i jer ne može da ćuti 
Leave a reply to Dejan Nikolic Odustani od odgovora