U jednoj od svojih knjiga, veliki mag marketinga Dejvid Ogilvi ovako savetuje čitaoce koji se spremaju da odaberu marketinšku agenciju: Tri večeri za redom gledajte televiziju i beležite reklame koje Vam se dopadaju. Potom saznajte koje su agencije radile reklame koje Vam se dopadaju, odbacite one koje rade za Vašu konkurenciju i sa preostalim sa spiska zakažite sastanke.
Iz večeri u veče gledam televiziju i, iskreno, ne bih zapisala ni jednu reklamu. Danas sam prošla kroz grad obraćajući više pažnje na bilborde, te sam imala priliku da zaokružim stav o „integrisanom marketinškom sivilu“. Naime, ekstenzije kampanja na bilborde još su tragičnije nego kada se gledaju na ekranu.
Evo šta se može videti u reklamnim blokovima:
- U toku je svetsko prvenstvo.
Potpuno je nebitno koji proizvod reklamirate, bitno je da se „nakačite“ na svetsko prvenstvo u fudbalu. Tako se u reklamnim blokovima oglašava više proizvođača piva, sa gotovo istovetnim reklamnim spotovima u kojima grupica navijača navija, urla, pije pivo… a sve kroz amaterske i kvazi-duhovite skečeve.
Kao što rekoh, nije bitno koji proizvod reklamirate, bitan je fudbal! Da li ste videli Cerestiove kese sa cementom kako igraju fudbal? I Smoki se može povezati sa fudbalom. Neko bi sad pomislio da je Smoki idealna grickalica uz gledanje prenosa, ali NE! Na bilbordima Smokiji igraju fudbal! Grafičko rešenje podseća na pano sa kolažima u osnovnoj školi.
2. Pano me podseti na drugi katastrofalni bilbord, Frikomov za „stare“ sladolede. Iznenađujuće amatrske i loše produkcije, koja ponovo liči na kolaž iz likovnog, ovaj bilbord prikazuje slona sa leve strane, i „lepezu“ Rumenka, Lenija, Kaprija i Čoko-Moka s desne. Naravno da se svi sećamo sladoleda koje smo obožavali pre petnaest, svadeset godina. Ali to ne čini da se osećamo kao slonovi, niti je ovo poređenje imalo laskavo. Tim pre što, ukoliko kampanja igra na kartu nostalgije, pakovanje bi moralo biti retro – onakvo kakvim ga se sećamo, što je ispravno shvatio Kraš (čokolade) ili Pionir (Kesten desert), ali ne i Frikom. Oni su se odlučili za „redizajn pakovanja nekadašnjih sladoleda“!
Jedino što meni govori ovaj bilbord jeste: „Ako jedeš sladolede, ugojićeš se kao slonica“!
Kad sam već „oplela“ po frikomu, ima još: reklama koja je tužna, domaća verzija spota Pussy Cat Dolls. Dok srpska verzija „dolsica“ đuska i hopsa, kamera „izlazi“ iz spota, te gledalac shvata da je spot zapravo na nekakvom televizoru. Čekate poentu? Nema je! To je kraj reklame!
(šta li se desilo sa autorom koji im je prekopirao spot Kritine Agilere za neku od prošlih kampanja? To je, makar, izgledalo dobro…)
3. Posebna kategorija su sinhronizovane reklame, koje, osim što izgledaju previše nemački, ili previše češki, ili, jednostavno, previše inostrano, uporno pokušavaju da me ubede da treba da nosim 5 kilograma deterdženta u tašni, ili da me sin neće voleti ako mu košulja u kojoj se valjao u blatu ne bude blistavo bela kada mu je operem!
4. Digresija: ne razumem sezonalitet reklama za žilete/brijače/trake za depilaciju. Da li to znači da su tokom zime dlake OK? (da parafraziram M. Bobić-Mojsilović)
5. Da se vratim na reklame koje bih poželela svojo najljućoj konkurenciji: zapravo, to su sve aktuelne rekame: paketi sa mnogo više minuta mobilne telefonije koji se cede iz paste za zube (u kupatilu prosečnog Šveđanina? Koji ima peglu za kosu?), animirani lik smešnog glasa koji uzima stambene kredite (ili onaj drugi, mali, zeleni, što trči po plaži), reklame u kojima „protrčavaju“ kobasice i brašno dok spiker urla snižene cene, razulareni navijači koji urlaju uz pivo…
Ali „najbolnija“ tačka je užasno siromašna produkcija. Tačnij,e produkcija koja IZGLEDA siromašno. Shvatam ja, kriza je, „krešu“ se budžeti za marketing… ali produkcija reklama i bilborda zaista izgleda kao radovi dece iz osnovne škole. Koliko god da su plaćeni.
A možda je kod nas novac neverovatno pojeftinio, pa mogu da se prodaju i ovakva diletantska reklamna rešenja?
MILICA: piše jer ume, a i jer ne može da ćuti 
Leave a reply to nikibgd Odustani od odgovora